Zgrada je lepa onoliko koliko o njoj brinete

Dva sata iza ponoći. Toza, moj mačak i ja konačno spavamo snom pravednika. Iznenada, kroz mrkli mrak probi se zaglušujući zvuk interfona. Skačemo kao ludi i Toza i ja. Dobauljam do vrata, prestravljena. 

-  Ko je? - pitam bunovno-uspaničenim glasom.

- Ivana, Jelena je. Nemam ključ. Možeš li da mi otvoriš vrata? - odzvanja mi u glavi glas komšinice sa trećeg sprata.

Sledećeg jutra, u pristojno vreme, valjda se naspavala,  zvonim ja na Jelenina vrata.

- Komšinice, sve u redu? Šta ono bi sinoć? - moja  radoznalost nadjačava brigu.

-Izvini, nisam znala da je promenjena brava na ulaznim vratima. Dugo sam bila van grada i baš u sred noći da stignem…

Kao zamenik predsednika Kućnog saveta osetih se  pomalo prozvanom. Stvari bi mogle i morale mnogo  bolje da funkcionišu u našoj maloj zajednici od 16  stanova. U mojoj zgradi uglavnom žive mladi ljudi, i  jako nas je teško naći u stanu. Dugo radno vreme i  beogradski noćni život uzeli su svoj danak.

Dobra organizacija je više od pola obavljenog posla. Kada bi svako od nas učinio makar malo, život u našoj zgradi bi mogao da bude sjajan. Doduše, da smo imali ovo, ja bih te noći mirno spavala i preplašeni Toza me ne bi ogrebao.

Vođena ovim sajtom, reših da odem dalje. Da li su stanari u Ljermontovoj 8 jedini? Pretražujući net, otkrila sam mnogo prezentacija skupština stanara. Iza naslova “Zgrada je lepa onoliko koliko o njoj brinete” pokazaše se sve čari života stanovnika solitera u Pariskih komuna 5. Ujedno, ovo je bila i najažuriranija prezentacija koju sam videla. Pored najvažnijih informacija koje treba da interesuju stanare, predsednik Skupštine stanara obavio je i novinarski posao. Od srca sam se nasmejala kad sam videla fotke majstor Siniše dok popravlja lift u zgradi i informaciju o požaru u stanu br. 9. Nema laži, nema prevare. Na ovom sajtu nalaze se i najvažniji telefoni. Krajnje korisno.

Oduševljeno sam otkrivala nove. Ima ih svuda - Beograd, Kragujevac, Šabac, Nis

Stanari se na ovim stranicama okupljaju i kroz ankete, izrađuju planove radova koje će sprovesti u zgradi i oko nje. Neretko, organizuju zajedničke aktivnosti na čišćenju zgrade, zasađivanju sadnica, činjenju života u zajedničkom prostoru lepšim, organizovanijim i lakšim. Kako na jednom blogu zgrade sa Novog Beograda piše, to su ‘’veb dnevnici života u jednoj zgradi’’. 

I na ovim stranicama se može videti mentalitet našeg naroda. Očajan što mu ne polazi za rukom skupljanje novca za tekuća održavanja u zgradi, predsednik Kućnog saveta u Otona Župančića u Beogradu napravio je duhovit komentar pred Novu godinu.

Sa setom se sećam kako smo se mi u Valjevu u našoj polpularnoj "devetci" družili. Danas imamo Facebook grupu Devečari 9K2 kako bismo ostali u kontaktu iako smo rasejani po svetu.

Odluka je pala, na sledećem sastanku Kućnog saveta predložiću da pokušamo da na ovaj način komuniciramo, bar mi mlađi.

Ovo su mali primeri iz naših komšiluka. Kada bismo se svi bolje organizovali, udruživali, svaka zgrada, ulica i kvart bili bi bar 100 puta lepši i bolji.

I za kraj, još par svetlih primera:

Beograd, Bulevar Zorana Djindjica

Rakovica, Krajiske Divizije

Beograd, Njegoseva

Beograd, Stevana Opačića